м. разг.
Упрямый человек.
-мца; м.; разг.
см. тж. упрямица
а) Упрямый человек.
Быть упрямцем.
Убеждать упрямца бесполезно.
б) расш. О животном.
Упрямец-осёл.
pighead; obstinate / stubborn person