семпите́рня
«задница», диал., из семинаристского жаргона. От лат. sempiternus «всегдашний» (Зеленин, РФВ 54, 116).
[Ср. польск. sempiterna — то же; см. Отрембский, LР, 4, 1957, стр. 180. — Т.]