ж. местн.
см. чепыги
чепы́га
«чаща» (Чехов), чапы́ж — то же (ИОРЯС I, 332), чапы́жник — растение «Саrаgаnа frutescens» (Мельников). Возм., от чепа́ть (см.); см. Преобр., Труды I, 63.