I ш`икнуть
сов. неперех. разг.
1.
однокр. к гл. шикать I 1.
2.
см. тж. шикать I
II ш`икнуть
однокр. к гл. шикать II
см. тж. шикать II
III шикн`уть
однокр. к гл. шиковать
см. тж. шиковать
см. шикать; -ну, -нешь; св., однокр.
Предостерегающе ши́кнуть.
сов. см. шикать